🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Pre nego što su Sloveni postali hrišćani, njihova vera prebivala je u svetu šuma, reka i ognjišta. Slovenski bogovi stanovali su u hrastu, u gromu, u zemlji; svet je bio cikličan, a priroda sveta. Vera je bila utkana u svakodnevicu: U setvu i žetvu, u porodične rituale, u smenu godišnjih doba. Granica između svetog i svetovnog nije bila oštra; kosmos se osećao, nije se tumačio kroz tekst.

U takav svet ulazi hrišćanstvo, sa jasnim teološkim okvirom, razvijenom crkvenom hijerarhijom i knjigom kao autoritetom. Taj susret svetova ne menja samo religijsku pripadnost, već način na koji se razume istorija, vreme, zakon i sama ideja zajednice. Nova vera dolazi uz politiku, diplomatiju i rivalitet Rima i Carigrada. Velikomoravska traži crkvenu samostalnost, franačko sveštenstvo insistira na latinskom jeziku, Vizantija prepoznaje priliku da proširi uticaj, dok Rim pažljivo odmerava granice sopstvenog autoriteta.

U toj napetosti između velikih centara moći otvara se prostor za dvojicu ljudi koji će trajno promeniti slovensku istoriju. Ćirilo i Metodije, braća iz Soluna, obrazovani u vizantijskom intelektualnom svetu, svesni da pitanje vere među Slovenima nije samo teološko, već i jezičko i političko. Njihova odluka da prevedu Jevanđelje na slovenski jezik i stvore glagoljicu pokreće proces koji prevazilazi misionarski rad.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Hajde prvo odgledajte početak. Samo polako.

Okej, ako ste završili sa seckanjem recitovanja našeg Nikole Šipke, za ovu priliku promovisanog od strane kuma i kolege Nikole Đukića u maršala Žukova, za viralni video uradak pod nazivom "Bat tu Moskou čiks hi voz sač a lavli dir", bilo bi lepo da se vratimo u materiju. Da polako uđemo u priču u kojoj je teško razdvojiti istoriju i biografiju jednog čoveka od onoga što smo o njemu naučili kroz refrene, filmove, legende i prepričavanja istih.

Kako je Grigorije Raspućin prerstao u globalni fenomen, ikonu pop kulture, simbol, stereotip?

I na koji način, posle smrti, praktično prestaje da bude istorijska ličnost i postaje figura koju svako oblikuje kako mu odgovara: Razvratnik, svetac, prevarant, politički igrač, dvorska senzacija, gotovo mitsko biće koje "ne može da umre“?

I ko je zapravo bio Raspućin? Da li je seljak iz Sibira, mistik, iscelitelj, manipulator, svojim sposobnostima zaista postao ozbiljan politički faktor ili je cela priča o njemu samo proizvod očajničke potrebe jedne porodice da spasi naslednika i "prepumpavanja" njegovog stvarnog uticaja od strane preplašene dvorske kamarile?

U trenutku kada Rusko carstvo ulazi u krizu koja će ga na kraju i slomiti, Raspućin se pojavljuje u samom srcu vlasti, u porodici Romanov. Bio je bez formalnog obrazovanja, ali sa reputacijom svetog čoveka, mistika i iscelitelja. Upravo ta reputacija dovodi ga u Sankt Peterburg, gde upoznaje carsku porodicu. Naslednik prestola, carević Aleksej, bolovao je od hemofilije, a Raspućin je, na neki način, koji i danas izaziva rasprave, uspeo da spreči da dečak ne iskrvari na smrt i olakšavao mu tegobe. To mu donosi ogromno poverenje carice Aleksandre.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Da li je Troja bila samo fantastična vizija slepog pesnika ili stvarna prestonica koja je oblikovala temelje evropske civilizacije?

Danas istražujemo grad koji je tri milenijuma odbijao da umre. Sa istoričarima umetnosti, dr Jovanom Milovanović i dr Nikolom Piperskim, dešifrujemo slojeve Hisarlika i Homerovih epova.

Zašto je Troja postala univerzalni simbol opsade, izdaje i herojstva, i kako je vizuelna kultura, od renesansnog slikarstva do holivudskih spektakla, oblikovala našu sliku o ovom gradu? Razgovaramo i o tome kako su Ilijada i Odiseja od književnih remek-dela postali arheološki priručnici i zašto je proučavanje epova ključno za razumevanje antičkog mentaliteta. Analiziramo i rad Hajnriha Šlimana, čoveka koji je svet ubedio u postojanje Troje. Šliman je bio trgovac, sanjar, avanturista i ali čovek koji je promenio tok arheologije. Njegova potraga za Trojom bila je i lična opsesija, potraga za sopstvenim snovima oblikovanim uz Homerove stihove. Njegova istraživanja Troje teško je svesti na jednu reč. Ona su istovremeno bila i otkriće i problem. Otkrio je lokalitet koji će promeniti razumevanje bronzanog doba, ali je u toj potrazi i nepovratno uništio delove slojeva koje je smatrao nevažnim. Pitanje koje ostaje iza njega nije samo šta je pronašao, već i šta je zauvek izgubljeno.